Da li smo previše opterećeni kilogramima?

U modernom dobu, dobar izgled se ističe kao jedan od glavnih kvaliteta čoveka, a to je sve češće povezano sa zahtevom da se bude mršav. Mediji su do te mere počeli da ističu mršavost kao kvalitet da su ljudi, posebno žene, opterećeni brojanjem kalorija i razmišljanjem o hrani. Anoreksične manekenke i javne ličnosti predstavljaju model devojkama koje se svakodnevno izgladnjuju. Kako gledate na ovaj problem?

Utjecaj medija i društvenih standarda

Mnoge žene priznaju da su pod uticajem medija i društvenih očekivanja počele da razmišljaju o svojoj kilaži na način koji ugrožava njihovo zdravlje. "Priznajem da je takvo razmišljanje zahvatilo i mene. Puno vremena posvećujem brizi o ishrani i pazim da se ne ugojim. Evo, npr., sada sam se ugojila pola kilograma i imam 52,5 kg na visinu od 170 cm. Znam da to nije puno i da prema tabeli preporučenog BMI-a spadam u kategoriju neuhranjenih, ali bukvalno sam ljuta na sebe zbog tih pola kilograma," izjavljuje jedna od korisnica.

Međutim, sve više ljudi shvata da zdravlje treba staviti na prvo mesto. "Ne dozvoljavam medijima da mi ispiraju mozak od kad sam izgubila zdravlje. Bitno mi je da budem koliko mogu zdrava i rumena," kaže druga ispitanica.

Zdrav odnos prema telu i ishrani

Ključna stvar je pronaći balans između želje za lepim izgledom i održavanja zdravlja. "Meni je stalo da lepo izgledam i budem vitka, ali ne po cenu zdravlja. To postižem pravilnom i zdravom ishranom, ne gladovanjem i sportom. Inače, ja sam protivnik bilo kakvih rigoroznih dijeta i gladovanja. Mislim da čovek treba da pre svega poštuje sebe i svoje telo i bude svestan njegovih mogućnosti i ograničenja. Nemamo svi iste fizičke predispozicije i u skladu sa tim treba živeti," ističe jedna od učesnica diskusije.

Mnogi se slažu da nije lepo "mršavo izgladnelo telo po svaku cenu, nego oblikovano i zategnuto telo, a to se postiže dobrom ishranom i vežbama."

Opasnost od poremećaja ishrane

Neki ljudi, posebno mladi, zbog prevelike opterećenosti kilogramima razvijaju poremećaje ishrane, poput anoreksije ili bulimije. "Devojke, imam drugaricu koja je zaista bila opterećena kilogramima i onda je odjednom krenula da mršavi. Iza mesec dana je skinula 15 kg, došla je na kilažu od 45 kg i završila u bolnici sa dijagnozom anoreksija. Ona je samo izbacila hleb, testo i tome slično. Mesecima je bila u bolnici na ivici života. Sada je dobro koliko može biti, i dalje joj se gadi hrana i jako ružno je mršava. A doktor joj je rekao da se zbog te ishrane vratila bolest očiju koju je imala kao mala i da će imati vid još nekih 5-10 godina dok potpuno ne oslepi," podelila je svoju priču jedna korisnica.

Drugi dodaju: "Mene je opterećenost kilogramima dovela do bulimije koja traje već 3 godine. Ne pamtim jedan dan mog života da je prošao a da ja nisam razmišljala koliko šta ima kcal, kako da smršam i sl. Opterećenost kilogramima je postala sastavni deo mog života."

Kako izgraditi zdrav odnos prema telu?

Ključ je u umerenosti i svesti o sopstvenim potrebama. "Samo se opustite. Ako vežbate redovno, smete sebi da priuštite da pojedete nešto što smatrate zabranjenim. Ne znam da li su to neki slatkiši ili već nešto slično, bitno je samo da znate meru. Umerenost je uopšte ključ pravilne i zdrave ishrane. Ja sam sebi davno rekla da nema zabranjene hrane, ima samo hrane koje se ne jede svaki dan," savetuje jedna od korisnica.

Mnogi ističu da je važno voditi računa o ishrani, ali ne i da se preterano opterećujemo: "Ja se ne bih time tešila, daleko od toga da sam za anoreksičnu mršavost koju mediji propagiraju – to je bolesno, ružno i odvratno. Ali, npr., evo, vratih se sa mora i ono što sam na plaži gledala svaki dan je strašno: nijednu anoreksičnu nisam videla, ali u salo zarastalih ljudi, a većinom žene su deformisane od gojaznosti, celulita i masnih naslaga. Ružno je to zanemarivanje sopstvenog tela do krajnjih granica."

Zaključak: Zdravlje iznad savršenog izgleda

Najvažnije je shvatiti da nismo svi isti i da ne postoji univerzalni standard za "savršenu kilažu". Važno je da se osećamo dobro u svom telu, da se hranimo zdravo i da budemo fizički aktivni – ali ne po cenu mentalnog i fizičkog zdravlja. "Nije važno koliko će kg vaga pokazati da imate, već kako izgledate. Jedna moja drugarica, kad sam se merila kod nje na vagi, namerno mi je dodala 2 kg više. Prećutala sam joj i rekla: 'Mogla si da mi kažeš i da imam 65 kg, ja super izgledam i baš me briga.' Inače, imam 55 kg na 175 cm," podelila je svoje iskustvo jedna korisnica.

Na kraju krajeva, ključ je u ravnoteži – ne treba zanemarivati ishranu i fizičku aktivnost, ali ni dopustiti da broj na vagi postane mera našeg samopouzdanja i vrednosti.