Stvarnost Pravničke Struke u Srbiji: Između Očekivanja i Surove Realnosti

Diploma pravnog fakulteta dugo se smatrala ulaznicom u stabilnu i uglednu karijeru. Međutim, realnost s kojom se suočavaju brojni diplomirani pravnici u Srbiji često je daleko od te idealizovane slike. Razgovori na forumima, anonimna iskustva i svakodnevni život otkrivaju složen i često depresivan pejzaž: prezasićeno tržište, mizerne plate, nepostojanje perspektive bez jakih veza i sve češće razmišljanje o napuštanju struke. Ovaj članak nastoji da sistematizuje glavne izazove, ali i da pruži neki vid smernica za one koji se nalaze na raskršću.

Prezasićenje Tržišta: "Ima Nas Previše"

Jedan od korenih problema je ogroman broj novih pravnika koji godišnje završi studije. Državni fakulteti, poput Pravnog u Beogradu, upisuju po preko hiljadu brucoša godišnje, a brojni privatni fakulteti dodatno doprinose "hiperprodukciji" diplomiranih pravnika. Kako jedan sagovornik primećuje: "Odnos ponude i potražnje za kuvarima i majstorima je velika... s druge strane, pravni godišnje upiše oko 2000 ljudi... opcije za zaposlenje su nikakve za tu količinu ljudi." Ova disproporcija direktno utiče na vrednost pravnog rada. Kada je ponuda radne snage toliko velika, poslodavci mogu da nameću uslove i niske plate, znajući da će uvek naći nekoga ko će pristati.

Posledica je degradacija mnogih pravničkih pozicija na čisto administrativne poslove koji zahtevaju minimalno stručno znanje. Rad na tehničkim pregledima vozila, kod javnih beležnika ili izvršitelja često se svodi na overu dokumentata, kucanje podataka i rad na kasi - zadatke koje bi mogao da obavlja srednjoškolac. Ovakvi poslovi ne pružaju profesionalni razvoj, a plate su na nivou ili čak ispod onih u trgovini ili ugostiteljstvu.

Plate: Surova Brojka koja ne Laže

Rasprave o platama pravnika su možda najbolji pokazatelj stanja u struci. Iskustva se kreću od šokantno niskih do skromnih iznosa:

• Pripravnici i početnici: Iznosi od 30.000 do 40.000 dinara su česti, posebno u manjim gradovima ili kod notara i izvršitelja. Priča o pripravnici u Novom Sadu koja je radila za 30.000 i dala otkaz jer nije mogla da pokrije troškove, a da je roditelji izdržavaju, nije retkost.
• Pravnici sa iskustvom (bez pravosudnog): Plate od 50.000 do 70.000 dinara čine se kao standard u državnoj upravi i mnogim privatnim firmama. Kolega u državnom organu sa 8 godina staža i savetničkim zvanjem navodi da radi za "malo više od 60.000" osnovne plate.
• Sa pravosudnim ispitom: Iako bi trebalo da otvori vrata, realnost je drugačija. Ponude od 35.000 do 50.000 kod notara, iako imate položen ispit, nisu neuobičajene. U sudovima su plate saradnika nešto bolje, počev od oko 65.000 pa do preko 100.000 dinara sa stažom i stimulacijom, ali je ulazak gotovo nemoguć bez veze.
• Advokatura: Ovo je najneizvesnija kategorija. Dok neki uspevaju da izgrade odličnu praksu, za početnike je to "borba za preživljavanje". Troškovi samostalnog pokretanja kancelarije (upisnina u komoru od 4.000 evra, prostor, paušal) su ogromni, a dolazak do klijenata spor. Kako jedan iskusniji sagovornik kaže: "Ako startuješ krajnje skromno, potrebno ti je 10.000 evra min." Mnogi mladi advokati rade mesece bez ikakvog prihoda ili "krpe kraj s krajem".

U poređenju sa drugim zanimanjima, ovi iznosi su poražavajući. Kako se primećuje u diskusiji: "Plate kuvara na Zlatiboru su oko 120.000 uz plaćen prevoz, hranu, a neretko i smeštaj... radnici u maksiju imaju veću platu." Ovo dovodi do ozbiljnog pitanja društvene vrednosti i priznanja akademskog obrazovanja.

"Sve je u Vezi": Ključ za Državni Sektor i Pravosuđe

Ako postaje jedan zajednički zaključak iz svih iskustava, to je da za zaposlenje u državnom sektoru, sudovima, tužilaštvima i sličnim institucijama, veza je često presudna. Volontiranje u sudu može biti korak, ali prelazak u radni odnos retko ko uspe da ostvari bez "debele veze". Kako jedna članica konstatuje: "Ja sam lepo rekla: neki ok posao za pravnika samo ako ti je mama, tata advokat, jači sudija, tužilac..." Ovakav sistem ne favorizuje znanje i trud, već porodične i partijske veze, što dovodi do demoralizacije vrednih pojedinaca i opšte degradacije kvaliteta u sistemu.

Ovaj "klanovski" pristup ne uništava samo pojedinačne karijere, već i celokupni pravni sistem, gde se na kliučne pozicije dovode ljudi na osnovu lojalnosti, a ne kompetentnosti.

Pravosudni Ispit: Da li je Vredan Muke?

Pravosudni ispit predstavlja ogroman intelektualni i psihički napor. Međutim, njegova vrednost na tržištu rada je upitna. Sa jedne strane, on je formalni uslov za advokaturu i neke pozicije u pravosuđu. Sa druge strane, mnoge privatne kompanije ne traže ga eksplicitno, više cene konkretno iskustvo. Postoji i trend da firme radije angažuju spoljne advokatske kancelarije po potrebi, nego da drže skupe pravnike sa pravosudnim u svom stalnom sastavu.

Dakle, odluka da li uložiti dodatne godine u pripremu ovog ispita mora biti strateška. Ako je cilj advokatura ili rad u pravosuđu (uz prethodno pomenute prepreke), onda je neophodan. Ako je cilj rad u pravnom sektoru privatne privrede, iskustvo, poznavanje jezika i dodatne veštine mogu biti podjednako ili čak važnije.

Alternative i Izlaz iz Krize: Prekvalifikacija, IT sektor i Odlazak

Frustrirani situacijom, mnogi pravnici počinju da traže alternative. Najčešće pominjane su:

1. Prekvalifikacija u IT sektor: Posebno pozicije kao što su QA tester, konsultant za poslovne sisteme (ERP) ili čak programer. Iako zahtevaju ozbiljno ulaganje vremena u učenje, plate su neuporedivo veće, a uslovi rada često fleksibilniji. Kako jedan sagovornik primećuje: "Kao osrednji u IT sektoru ćeš imati daleko veće šanse za pronalaženje posla i veću zaradu u odnosu na nekog osrednjeg u pravu." Naravno, ovo nije za svakoga i zahteva određeni sklop uma i strpljenja.
2. Odlazak iz zemlje: Kao što jedan korisnik kaže: "Meni je plan da šmugnem iz ove zemlje i od prava se oprostim." Mnogi mladi pravnici vide svoju budućnost u inostranstvu, bilo da nastave pravnu karijeru u drugim uslovima, bilo da se preorijentišu na druge poslove.
3. Kombinovanje sa drugim aktivnostima / preduzetništvo: Neki pronalaze rešenje u pokretanju sopstvenog biznisa van struke ili kombinuju pravni posao sa nekim drugim delatnostima kako bi ostvarili veći prihod. "Suprug i ja smo odlučili da pored posla u pravnoj sferi pokrenemo nešto privatno... sada za 7 dana zaradim koliko za mesec dana u kancelariji", izveštava jedan korisnik.
4. Specijalizacija u nišama: Usavršavanje u vrlo specijalizovanim oblastima kao što su poresko savetovanje, merger & acquisitions (M&A), zaštita intelektualne svojine ili rad za strane klijente može doneti znatno veće prihode. Ovo zahteva dodatne kurseve, certifikate i odlično poznavanje stranih jezika.

Kako se Snaći na Početku? Korisni Saveti iz Diskusije

Iako situacija deluje tmurno, postoje i konstruktivni saveti koji mogu pomoći:

• Ne odbijajte "prelazne" poslove, ali nemojte se ni zadovoljiti njima: Posao na tehničkom pregledu ili kod izvršitelja može doneti neki prihod i radni staž dok se traži nešto bolje. Međutim, treba ga posmatrati kao privremeno rešenje i nastaviti aktivnu potragu za poslom koji nudi profesionalni razvoj.
• Ulaganje u sebe je ključno: Učite strane jezike (posebno engleski), savladavajte korišćenje računara i specijalizovanih pravnih softvera, pohađajte kurseve iz menadžmenta, projektovanja ili bilo koje druge oblasti koja vas zanima i može da vam doprinese.
• Mrežirajte se, ali na prav način: Iako se "veza" često pominje u negativnom kontekstu, građenje profesionalnih kontakata kroz volontiranje, prakse, seminare je neophodno. To nisu uvek "debele veze", već poznanstva sa kolegama iz različitih firmi i institucija koja mogu da otvoru vrata za bolje prilike.
• Promenite mentalni sklop: Diploma pravnog fakulteta više nije garantovan put do uspeha. Treba je posmatrati kao solidnu osnovu, ali ne i kao krajnji cilj. Budite fleksibilni, spremni da učite nove stvari i da se prilagodite zahtevima tržišta.
• Razmotrite manje gradove i privatni sektor: Dok je konkurencija u Beogradu ogromna, u nekim manjim gradovima ili u pravnim timovima većih privatnih kompanija (ne nužno advokatskim kancelarijama) može se naći stabilniji posao sa boljim uslovima.

Zaključak: Da li je Pravni Fakultet Još Uvek Vredan Truda?

Odgovor na ovo pitanje je složen i individualan. Pravni fakultet pruža svestranu intelektualnu obuku, razvija kritičko mišljenje i daje široku osnovu koja može biti korisna u mnogim profesijama, ne samo u pravu. Međutim, on sam po sebi više nije dovoljan za uspešnu i finansijski obezbeđenu karijeru u klasičnom pravničkom smislu.

Onima koji upisuju pravni, savet je da to čine sa otvorenim očima, bez iluzija o automatskom bogatstvu i prestižu. Karijera pravnika danas zahteva strateško planiranje, upornost, kontinuirano usavršavanje i spremnost na alternativne puteve. Možda će se u budućnosti tržište regulisati, a plate dostojne porasti, ali do tada, preživljavaju i napreduju oni koji su najspremniji da se prilagode surovim uslovima realnosti. Konačno, kao što jedan od korisnika rezimira: "Sve je u percepciji... možeš da se super snađeš za malo para... a možeš i da udaraš glavom o zid. Sve je u percepciji." Ipak, iza te percepcije stoji čvrsta ekonomska realnost koju je nemoguće ignorisati.